LEKCIJA 10

Zašto telo bira nezdravu hranu

U prethodnoj lekciji objasnili smo kako čulo ukusa može postati korumpirano obrađenim mirisima i ukusima i na osnovu toga birati nezdravu hranu.

Ovoj slici dodajemo sada još jednu okolnost: telo nikada ne greši. Ako traži nezdravu hranu, traži je sa pravom. Otkud sada to?

U prirodi je uređeno da svaku vrstu privlači ona hrana koja je za tu vrstu, što znači hrana koja:

  • daje dotičnoj vrsti sve potrebne hranljive sastojke;
  • ne ostavlja za sobom toksične sastojke;
  • pruža dovoljno kalorija za najmanje uloženog truda dotične vrste u pribavljanju te hrane, dakle hrana koju data vrsta efikasno dobavlja svojom anatomijom;

U prirodi, ovom opisu bi odgovaralo voće kao hrana za ljude. Voće je najefikasniji i najbrži izvor kalorija za ljude, a ljudi bi prepoznali to jednostavnim osećajem zadovoljstva usled konzumiranja voća. Osećaj zadovoljstva nastaje usled lučenja hormona dopamina nakon konzumiranja naše prirodne hrane u njenom neobrađenom obliku, jer telo prepoznaje efikasan izvor kalorija kao mogućnost preživljavanja.

Ovim sistemom prirodno je obezbeđeno da se ljudi žele vratiti po svoju prirodnu hranu, odnosno osećaj zadovoljstva.

Međutim… kada se obradi neka, nama neprirodna, hrana i tako napravi visokokalorična hrana sa pojačanim ukusima i mirisima, dobijamo nešto što ne samo da obmani naše čulo ukusa, nego daje sastav koji telo prepoznaje kao sigurnu mogućnost preživljavanja jer jer bogato kalorijama. Ovo rezultira u skoku dopamina na još veći nivo nego nakon konzumiranja voća. Telo tada pravi novi preferitet, uvek se trudeći da nađe najbogatiji izvor kalorija jer u tome vidi sigurnije preživljavanje.

Kada se jednom čulo ukusa pročisti, a telo opet prepozna efikasan izvor kalorija u voću, telo ponovo počne da traži našu prirodnu hranu.

A kako da se motivišemo da pročistimo čulo i ukusa i resetujemo preferitete tela na voće i povrće?

Razlozi za motivaciju su mnogobrojni, a u sledećoj lekciji nabrajamo najistaknutije.